Нико не би рекао да пустиње могу бити угрожене, зар не? Али истина је да су они место много крхкији него што икад можемо замислити. Биљке, животиње и око 500 милиона људи који живе на овим територијама прилагодили су се пустињској клими.
Али ако температуре наставе да расту, њихови животи ће бити у озбиљној опасности.
Према извештају УН-а за животну средину (УНЕП), у периоду од 1976. до 2000. године просечна температура пустиња је порасла између 0 и два степена Целзијусаза разлику од 0 степени колико је порастао на остатку планете. Ефекти стаклене баште изазивају интензивније и дуже суше, па су и кише, ионако ниске, све мање видљиве.
Највише погођене пустиње су Калахари у Африци и Атацама у Чилеу. У оба можете видети како живот покушава да преживи. Али нису само они погођени. Смањена количина воде доводи до исушивања река, попут Нила у Египту или Колорада у Сједињеним Државама. УНЕП упозорава да ако ефекат стаклене баште, снабдевање водом ће бити озбиљно погођено, што ће довести у опасност здравље становника пустиња, као и здравље њихових усева и животиња.
Ако наставимо са прекомерним искоришћавањем подземних вода, стварањем инфраструктуре или места војне обуке, можемо потпуно променити пејзаж. Упркос свему, Кавех Захеди, заменик директора Светског центра за заштиту (УНЕП), то тврди пустиње могу постати електране овог века, поред тога што ће служити као туристичка атракција или чак открити нове лекове који могу побољшати живот људи.