Климатске промене су главни проблем који имамо данас за будућност. Све више се развија технологија способних да тражи решења или алтернативе за ову промену која погађа целу планету.
Знамо да је улога флоре и фауне да од виталног значаја за будућност. Одржавање биодиверзитета и не прекидање прехрамбених ланаца и биолошких циклуса добро су оружје у борби против климатских промена. Научници проучавају нове технике посматрања које нам омогућавају да још дубље откријемо улогу флоре и фауне.
Јосеп Пенуелас је еколог специјализован за глобалну екологију, биљну екофизиологију, даљинско очитавање и интеракције биосфера-атмосфера и посвећен је истраживању еволуције живих бића и њихове улоге у климатским променама. Рекао је да ће ефекти климатских промена на флору и фауну бити најзапаженији у фенологији. То је, на пример, када уклањате лишће са лишћара. Са климатским променама, опсег температура се веома разликује од нормалног. У октобру месецу још је довољно вруће да дрвеће протумачи да још не треба да баца лишће.
Исто важи и за птице селице. Ове птице мигрирају како би могле имати младе и живети на пријатним температурама. Међутим, променом температуре, миграциони путеви мењају своје време. Овакве ствари је лако опазити и једна је од ствари које имају велики значај у функционисању екосистема планете. Продужавањем ових фенолошких промена могу се проузроковати супституције неких врста другим, а самим тим и промене у подручју распрострањења.
Еколог је потврдио да се у спроведеним студијама може приметити да и људи и биљке и животиње реагују на климатске промене генетски се мења много брже него што се очекивало. Међутим, мора се додати да су генетске промене у микроорганизмима много брже због брзине којом се размножавају и броја јединки. Због тога се микроорганизми лакше прилагођавају ефектима климатских промена јер за много мање времена имају много више генерација.
У студијама које је извео Пенуелас да би разумео узроке и последице последица климатских промена на планети, језик комуникације који имају цвеће. Ове студије могу пружити податке који су од суштинског значаја за познавање односа флоре и околине која нас окружује.
Биљке размењују више гасова са атмосфером него што мислимо
Биљке међусобно комуницирају, не говорећи и не гестикулирајући, али размењују стотине гасова са атмосфером. Најпознатија ствар у вези са фотосинтезом је њихова размена кисеоник, угљен-диоксид и вода, Али оно што већина људи не зна је да они такође размењују угљоводонике, алкохоле и велику количину гасовитих једињења која производе изузетно важну биолошку функцију да би међусобно комуницирали.
Поред тога, биљке не комуницирају само међусобно, већ и са биљоједима, предаторима биљоједа који фаворизују ширење семена на различите начине. Такође треба додати да ова размена гасова са атмосфером изазива промену хемије атмосфере и, према томе, у Квалитет ваздуха да дишемо. Обично је на местима са већом густином флоре и вегетације ваздух који се удише чишћи и здравији јер апсорбује велику количину угљен-диоксида који се емитује сагоревањем фосилних горива.
Климатске промене су наглашене сагоревањем фосилних горива
У студијама које је спровео Пенуелас, примењују се технике даљинског очитавања како би се могло радити на глобалном, регионалном и локалном нивоу. За праћење ових промена потребно је даљинско откривање.
„Оно што смо верификовали је да имамо све зеленију планету, на којој има више зелене биомасе, и то приписујемо чињеници да планету оплодимо угљен-диоксидом који је храна за биљке.“
Али није све позитивно, јер је, према Пенуеласу, забрињавајуће у овој ситуацији то што она узрокује ситуације засићења. То се дешава јер биљкама недостаје воде због суше услед климатских промена или недостају хранљиве материје јер су врло ограничене. У најгорем случају, ограничавајући фактор за биљке је недостатак светлости.
Последица горе наведеног је да зелена маса престаје да буде активна и упија ЦО2 који емитујемо и самим тим повећава ефекат стаклене баште. Да би се ово решило, мора се узети у обзир да постоји граница апсорпције ЦО2 на планети и да треба променити тип живота на који смо навикли јер би се, ако се тако настави, планета превише загрејала.