Када говоримо о клими у неком подручју, мислимо на скуп метеоролошких променљивих који истовремено делују и чине одређено стање околине. Има их много временски елементи који делују на његово обликовање. Лако је збунити појмове попут метеорологије и климатологије. Међутим, због овога смо овде. У овом чланку ћемо вас научити главним разликама између ових концепата, као и објаснити све елементе климе и њихов састав.
Да ли желите да знате које су карактеристике које чине климу неког подручја? Наставите да читате и сазнаћете све.
Метеорологија и климатологија
Када говоримо о метеорологији, мислимо на оно што је уобичајено познато као време. Време је оно што ради данас или сутра. Односно, киша пада, сунчано је, јак ветар, високе температуре, снег итд. Овај скуп Метеоролошке појаве могу се давати у било ком тренутку. Па, скуп свих ових појава током времена забележен је као клима.
Дакле, клима је збир метеоролошких променљивих које се одвијају током времена и који чине карактеристике места. На пример, време у неком крају је време. Медитеранска клима одликује се високим температурама лети и хладнијим и влажнијим зимама. Падавине концентрисани су у зимским месецима, док је лети сувљи.
Од ових карактеристика се састоји клима на Пиринејском полуострву. Другим речима, чињеница да један или два дана имамо кишу не дефинише климу подручја, већ укупан рекорд ових падавина током година и година. Шпанија има просечну годишњу количину падавина тј око 650 литара по квадратном метру. Генерално, под нормалним условима требало би кишити око ове количине годишње. Потпуно је нормално да ови подаци нису 100% тачни јер могу постојати и кишовите и сушније године.
Ови подаци су добијени као укупна средња вредност метеоролошких променљивих, а остали подаци који су предалеко од средње вредности не користе се за утврђивање средње вредности. Односно, ако је година превише кишна са падавинама близу 1000 мм, она се неће користити јер није уобичајена.
Регистар података
Метеоролошке променљиве као што су фреквенција и интензитет ветра такође се бележе током година. Само трајни фактори какви јесу повећање концентрације одређених честица или загађивача у атмосфери може дугорочно изменити климу места. На пример, климатске променеКао што му само име говори, то је низ промена метеоролошких променљивих током година због којих долази до климатских промена.
Променљива у свету која се највише мења је температура. Због тога што глобално загријавање због вишка задржавања топлоте од гасови стаклене баште изазива пораст температуре. Ово повећање изазива, пак, друге ефекте на остатак метеоролошких променљивих који модификују климу. На пример, пораст температуре мења влажност и количину падавина у неком подручју. Немајући исту кишу, мења се и вегетација и фауна која је одржава. Ове мале промене имају синергијски ефекат у великим размерама који мења климу у неком подручју.
Записи су веома важни за проучавање не само онога што нам се данас догађа, већ нам помаже и да спознамо климу коју смо имали пре милионима година. Знајући промене које су различите климе света претрпеле током историје, моћи ћемо да знамо које су границе које можемо успоставити а да не угрожавамо опстанак људске расе.
Фактори који делују на климу
Поред елемената климе имамо и факторе који је условљавају. Међу њима налазимо надморске висине и ширине, терена, воде и морских струја. Сви ови фактори интервенишу на овај или онај начин у карактеристикама климе неког подручја. На пример, није иста количина сунчевог зрачења која пада на површину земље на екватору као на половима. Сунчеви зраци ударају окомито на линију тропа, док на оба пола стижу под углом.
Из тог разлога, енергија која чини и Земљину површину и околну атмосферу топлотом није подједнако распоређена по целој планети. Исто се може рећи и за надморску висину. На сваких 100 метара колико се попнемо на висини, температура пада за 3 степена а са њим и атмосферски притисак. Ово чини услове животне средине погодним за другу врсту развоја живота. Нема много животињских и биљних врста које живе на више од 3000 метара надморске висине с обзиром на постојеће неповољне услове.
Недостатак хране, већи режим ветра, мало вегетације итд. То су услови које налазимо на надморској висини и који нимало не помажу у развоју биодиверзитета.
Који су елементи времена?
Уз све до сада виђено, морамо напоменути који су елементи времена.
Температура
Почињемо са температуром. То је можда најважнија променљива на глобалном нивоу, будући да је она та која углавном условљава развој живота. То је енергија акумулирана ваздухом и земљом. Температура мора имати опсег вредности неопходних да би се свака врста развила и заузела територију.
Облаци, ветар и киша мењају температуру поред количине сунчево зрачење који излази на површину.
Падавине, влажност и атмосферски притисак
Падавине у месту су извор воде у неком подручју и одржавање влажности околине. Захваљујући њој вегетација може да процвета и створи отицај неопходан за постојање река, језера, потока итд. Део ове воде се поново губи у процесу евапотранспирације и доводи до различитих врсте облака.
Влажност је количина водене паре у ваздуху. Мера овога одређена је, као што смо већ поменули, режимом падавина одређеног подручја. Што више региона има температуру и кише, ваздух има већи капацитет да задржи водену пару.
Атмосферски притисак је то сила коју ваздух врши на нас и Земљину површину. Могло би се рећи да је ваздух тежак. Како се успињемо на надморској висини, атмосферски притисак је све мањи.
Наоблака, ветар и сунчево зрачење
Количина облака који су у одређеном тренутку у тропосфери такође је елемент климе, јер утиче на падавине, количину сунчевог зрачења која досеже површину и, према томе, ону која јој омогућава повратак у свемир итд. .
Ветар је кретање ваздуха и одређује неке климатске променљиве као што су влажност околине, промене атмосферског притиска и доприноси испаравању воде.
Коначно, сунчево зрачење је оно што даје топлоту површини земље и ваздуху. Када сунчево зрачење досегне површину, то се назива инсолација. Ово зрачење је заробљено стакленичким гасовима и облацима.
Надам се да ћете са овим информацијама сазнати више о временским елементима.