Према речима стручњака, бореална шума је шумско подручје које би могло да има решење за сузбијање климатских промена. И то је да ове шуме, које заједно са шумама умереног појаса, покривају 48% светске шумске површине, повећан у величини између 2000. и 2015 због обнављања шума великих размера, према подацима из ФАО шумарство.
Ова стабла делују као главни умиваоници угљен-диоксида, упијајући више него што испуштају. Заправо, за једну деценију европске шуме су упиле 13.000 милиона тона угљеник. Без сумње фигура која није безначајна.
Према Ларсу Марклунду, специјалисту УН-ове Организације за храну и пољопривреду, шумске површине би се могле повећати кроз планове одрживог управљања. Штавише, 90% бореалних шума подлеже некој врсти плана заштите.
Дрво са ових стабала може се користити за производњу енергије за замену фосилних горива, а могло би се користити и за то створити производе од дрвета који би наставио да складишти угљеник, попут материјала који се користе за изградњу зграда.
Роман Мицхалак, из Економске комисије Уједињених нација за Европу, позвао је на заштиту биолошке разноликости и промоцију запошљавања у том сектору. За Андреја Грибенникова, директора шумарске политике Русије, бореалне шуме морају бити заштићене на међународном нивоу.
Русија је земља у којој живи 20% свих светских шума (углавном бореалних). Обавезала се да ће смањити емисију ЦО75 за 2% до 2030. године и до сада је успела да повећа свој шумски покривач у последњих 50 година, али и даље има проблема, попут пожара или претварања ових земљишта у пољопривредне културе.
Стручњак швајцарске канцеларије за животну средину Цхристиан Куцхли рекао је да је у преговорима неопходно ојачати положај шума. Без обзира одакле долазите, шуме су неопходне. Без њих би клима била сасвим другачија.