Иако постоје бројне студије које осигуравају да ће глобално загревање довести до тога суше строжа, дужа и чешћа, сада постоји и друга истрага која се не слаже у потпуности са том теоријом. То је онај који су заједнички извели Калифорнијски универзитет у Ирвину и Универзитет у Вашингтону и који је објављен у научном часопису Процеедингс оф тхе Натионал Ацадеми оф Сциенцес (ПНАС).
Према ауторима, висока концентрација угљен-диоксида омогућава биљкама да задрже више воде у земљишту, тако да се могу боље прилагодити високим температурама.
До сада су се за процену суша узимале само атмосферске вредности (температура, влажност, падавине), као и код Палмеровог индекса тежине суше. Овим индексом процењује се да ће више од 70% доживети сушу ако се за сто година емисије ЦО2 помноже са четири из прединдустријске ере. Међутим, ако се укључе информације о употреби воде у биљкама, ова вредност пада на 100%, зашто?
Угљен-диоксид је од виталног значаја за биљке. Без тога не би могли фотосинтетизирати нити расти. Да би је упили, отварају структуре које имају у листовима зване стомати, али то је проблем јер омогућава влаги да излази. Иако се ситуација мења ако од тада у атмосфери има пуно ЦО2 стомати не морају бити отворени толико дуго, и као последица тога, губитак воде је мањи.
Ипак, ако се суша догоди у топлијим временима, фаталне су. Биљке постају слабе и на тај начин их штеточине убијају за неколико дана. Стога, иако је суша много мање, оне могу имати озбиљне последице.
Можете прочитати целу студију овде (на енглеском).