Геотермална биљка
Геотермална енергија је она енергија која се може добити искоришћавањем унутрашње топлоте Земље. Ова топлота је резултат неколико фактора, сопствене преостале топлоте, геотермалног градијента (пораст температуре са дубином) и радиогене топлоте (распадање радиогених изотопа), између осталог.
Употреба геотермалне енергије раширена је у неким земљама као нпр Исланд што чини скоро 70% потрошене енергије због свог положаја. У другим областима са истим могућностима, попут Азорских острва, није толико раширен. У другим земљама попут Холандија његова употреба се своди на грејање, а у Мадриду се, на пример, користи у унутрашњем систему климатизације метроа. Примена у пољопривреди, која још увек није веома раширена, могла би да омогући енергетски одрживе пластенике.
Геотермална енергија је најефикаснија енергија са становишта потрошње енергије и економских уштеда. Представља а уштеда енергије и економично између 60 и 80% у поређењу са традиционалним системима климатизације као што су гас или дизел уље. Такође је ефикаснији од других обновљивих извора енергије, попут биомасе или сунца, у поређењу са којима представља уштеду већу од 50%.
Геотермални стакленици
Настоји се кроз употребу геотермалне енергије, не само да се биљкама обезбеде најбољи услови за животну средину и развој током читаве фазе еволуције, већ и да се максимално смање трошкови енергије и, што је још важније, смањи загађење атмосфере.
Стакленици за пољопривредну употребу имају енергетске потребе које би захтевале око 400 тона горива у просеку по хектару у мање топлим месецима. Ове потребе за фосилним горивом смањиле би се на 0 употребом унутрашње топлоте и природног гаса који се производи на одређеним дубинама.
Коришћењем различитих техника климатизације може се обезбедити одговарајућа температура током целе године повећањем температуре зими и смањењем унутрашње температуре по потреби лети. Употреба геотермалних ресурса у каскади је врло честа, јер нису свим биљкама потребан исти калоријски унос. У првим модулима стакленика, у контакту са најтоплијом водом, наћи ће се биљке са највећом потребом. Ова каскадна употреба штеди трошкове и енергију.
Ова врста енергије има много предности: избегла би се енергетска зависност споља, отпад би се смањио на минимум и проузроковао би мањи утицај на животну средину од оних које ствара енергија сагоревања. Поред тога, овај систем изузетно штеди, економски и енергетски, и претпоставља готово потпуно одсуство спољне буке. Такође се мора узети у обзир да је то обновљива енергија и да не подлеже тржишним ценама. Величина потребна за постројење је врло мала у поређењу са осталим енергијама, а његов визуелни утицај је много мањи, јер не захтева изградњу брана, сечу шума или изградњу резервоара за складиштење горива.
Иако има и неких недостатака: у неким случајевима емисија водоник-сулфида која се у великим количинама не перципира и која је смртоносна, контаминација оближњих вода супстанцама као што су арсен, амонијак, термичко загађење, погоршање пејзажа и то не може бити транспорт (као примарна енергија) и његова употреба је ограничена на одређена места.
Више Информацион:Климатске промене: да ли је планета осуђена на катастрофу?, Северна Европа у приправности због јаке олује, Најспектакуларније слике ерупције вулкана Гримсвотн,