Животиње које већину свог времена проводе тражећи храну могле би бити изложеније утицајима климатских промена, према студији коју су спровели истраживачи са Империал Цоллеге Лондон и Лондонског зоолошког друштва (Уједињено Краљевство) и која је објављена у часопису 'Натуре Ецологи & Еволутион'.
А то је да средњи месождери, попут ракове лисице или бенгалске мачке, пронађу нешто што би им ставили у уста морају прећи раздаљине које су све дуже и дуже крчењем шума и климатским променама.
Да би дошли до тог закључка, научници су користили податке о месождерима из целог света, од тигрова до ласица. Тако су то могли да покажу средње величине, односно оне тежине између 1 и 10 килограма, већи део дана провеле су тражећи храну, што им изазива велики стрес и, као последицу, нарушава њихово здравље.
Према Самраату Павару, са Одељења за природне науке на Империал Цоллеге Лондон, они предлажу једноставан математички модел који предвиђа како време храњења зависи од величине тела животиње. »Ово може помоћи у предвиђању потенцијалних ризика за предаторе који се суочавају са променама у животној средини.». Такав модел развио је тим који је користио податке прикупљене методама праћења као што су радио огрлице и ГПС. Укупно су испитани подаци од 73 копнене месоједе врсте.
Тако су открили да месождери средње величине дуже траже храну јер хране се пленом који је у поређењу са њиховим телом мали, а самим тим и много бржи и тежи за хватање. Овоме се мора додати губитак станишта, што предаторима све више отежава лов.
Ако желите да знате више информација, учините кликните овде да читате студију на енглеском језику.