У последње време се много говори о томе како ће бити температуре у 2017. Каже се и да су 2016. и 2014. године најтоплији откад се бележе температуре и да се процењује да ће и 2017. бити врло врућа, мада не и најтоплија.
Многи људи ће се запитати како су метеоролози способни да предвиде ове температуре ако још нису стигли. Како знате температуре које ће бити у 2017. години ако је година тек започела?
Веома топле године
Пошто постоје температурни записи из 1880. године, 16 година овог другог миленијума, они су највиши. Прошле године је то била трећа година заредом да је постигнут нови годишњи рекорд у светској температури.
Контроверза око прогнозирања времена произлази из метеорологије. Јер, упркос икад забележеним абнормално високим температурама, и даље постоји скептицизам према антропогеном пореклу високих температура и глобалном загревању. Корен ове полемике потиче из немогућност метеоролога да добро предвиде време за три или четири дана. Они ово узимају као доказ да научници не могу предвидети Земљину климу у року од неколико година или чак деценија.
Ако је то случај, зашто су научници уверени да месецима унапред могу предвидети изнадпросечне температуре и како се климатска предвиђања разликују од прогнозирања времена?
Покрети које атмосфера има
Обично, за предвиђање времена неколико дана унапред, еволуција обрасци притиска у атмосферским системима. Иако се временска прогноза за две недеље унапред изузетно побољшала, јер атмосферски системи не опстају дуго, постају мање тачни.
Када је реч о предвиђању формирања система ниског притиска, то представља потешкоће, јер кретање од само око 75 километара према истоку или западу с обзиром на предвиђену путању, може значити разлику између мећаве, ветролике и кише или кише лажна узбуна. Нешто слично се дешава са летњим олујама и предвиђањима кише.
Међутим, то не значи то не бисмо се требали ослањати на јака упозорења на олују и временске прогнозе.
Прогнозе времена
За разлику од прогноза заснованих на временским системима, климатска предвиђања за температуре и падавине користе потпуно различите податке.
Да бисмо предвидели ове временске променљиве месецима, годинама или деценијама унапред, заснивају се на варијацијама океана, соларним варијацијама, вулканским ерупцијама и, наравно, повећању концентрације гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери. Ове променљиве се развијају и мењају током месеци и година за разлику од атмосферских система који се могу променити за неколико сати или дана.
Важан фактор који варира од неколико месеци до године је феномен Ел Нињо. Периодично загревање океанских температура широм тропског Пацифика. Овај образац отопљавања океана и с њим повезани ефекти на атмосферу врше снажан утицај ван тропских предела који се може уградити у климатска предвиђања.
Људски и природни фактори
Поред ефеката океана и водних тијела, познати су и други природни фактори попут вулканских ерупција који утичу на стопу глобалног загревања. Али треба напоменути да је до сада највећи пораст глобалних температура повећање концентрације гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) узроковани људима и индустријском револуцијом.
Према томе, пројекције загревања на ширим временским скалама (више деценија или више) заснивају се на симулацијама климатских модела и нашем знању о томе колико је климатски систем осетљив на будућа повећања концентрација ГХГ у атмосфери. Ови модели показују да ће глобалним загревањем у не тако далекој будућности доминирати повећани нивои ГХГ у поређењу са повећањем природних температура или океанским масама или вулканским ерупцијама.