Већина пројеката изведених у проучавању екстремних метеоролошких појава, као што су а суперторнадо, је усмерен на побољшати њихово предвиђање. Симулирани догађај достигао је трајни ветар и до 320 километара на сат, убивши 9 људи и ранивши скоро 200 у својих 100 километара руте.
Пројекат који је извео тим истраживача Леигх Орф-а са Задружног института за сателитске студије, није био ништа другачији исцрпност студије и могућности суперрачунара (скоро 6 година касније) су им то дозволили симулација.
Ниједан научник никада раније није видео симулацију олује попут ове. Помоћ суперкомпјутера Блуеватерс на Универзитету у Илиноису била је одлучујућа у дигиталном стварању олује која се догодила 24. маја 2011. Блуеватерс је управо преузео три дана за израчунавање симулације са свим могућим одступањима. Да бисмо стекли представу о његовом капацитету, рачунару који можемо имати код куће или у канцеларији требале би деценије.
Суперкомпјутер је користио стварне временске прилике забележене у време формирања и накнадног развоја супер торнада. За ово су узели у обзир температуре ваздушног стуба унутар олује, атмосферски притисак, влажност или брзину ветра.
Локација и симулација струје вртложности у току у торнаду
У видеу су приказани различити делови генерације и еволуције торнада. У почетку можете видети генерација суперћелије што је оно што рађа рођење торнада. Неколико ових суперћелија генеришу мале торнаде, који се спајају дајући брзину главном вртлогу то ће на крају бити суперторнадо.
У исто време киша ствара млаз охлађеног ваздуха који делује као нека врста сифона, подгревајући главни феномен. Тхе СВЦ (струја вртложности у протоку) Како је познат овај ваздушни ток никада не додирује торнадо, али чини се да је генератор његове силе.
Идеја овог пројекта је да се направи тачнија симулација и стави га на услугу осталим метеоролозима како би могли да раде с тим.
Потреба за овом врстом студија:
Оно што научници знају о овим екстремним олујама и ураганима који данас, између осталог, пролазе Тексасом, Флоридом и Карибима, јесте да могу се јавити са још већом учесталошћу и интензитетом.
Према недавној студији америчког Јоурнал оф Цлимате Цханге, која ефикасно анализира атмосферске показатеље торнада, симулирано суперсорнинг, у стабилном климатском сценарију, имао би период од рецидив од око 900 година.
Али када истраживачи узму у обзир факторе као што су атмосферска нестабилност и загревање океана (оба повезана са климатским променама), они потврђују да олуја која се дешава сваких 1000 година, неће требати толико времена да се понови.
Ниједан истраживач до данас са сигурношћу не може рећи како ће климатске промене утицати на озбиљност једне олује. Они само знају да морају сазнајте шта брзо ствара и одржава ове олује.
Више и бољи квалитет података и моћнији суперкомпјутери помоћи ће метеоролозима у изради више предиктивних модела.
На овај начин би могли да укажу на путу торнада, не само да се приближава торнадо, већ и то тип, повећавајући на тај начин време обавештења за упозорења, радећи их редом тачније и брже.
Животи би били спашени а стотине породица не би претрпеле никакву штету.
Реф: Ловци на олује