Климатске промене не утичу само на копнене и морске екосистеме широм света. Такође има негативне ефекте на људску економију. Због утицаја које има на територију и људске активности (иронично, на исте активности које је генеришу), Светска банка је упозорила да климатске промене До 100. године генерисаће још 2030 милиона сиромашних.
Ово се може ублажити ако се промене тренутни трендови потрошње и предузму мере ка енергетској транзицији заснованој на обновљивим изворима енергије као извору енергије, поред испуњавања циљеви постављени Паришким споразумом.
Сиромашније
У интервјуу који је данас објавио француски лист „Ле Фигаро“, генерална директорка Светске банке Кристалина Георгиева наглашава да, иако глобално загревање утиче на цео свет, ризик је посебно важан за сиромашне земље, зато им морамо помоћи снажно и „одмах“ да прилагоде своју инфраструктуру и учине да њихова пољопривреда еволуира.
Пољопривреда је пак узрок прекомерног искоришћавања воде и загађења водоносних слојева. Поред тога, узрок је крчења шума милиона хектара годишње, па није у потпуности савршено решење. Међутим, неопходно је, јер сваки пут на планети има више уста за храњење, а пољопривреда такође помаже у апсорпцији ЦО2 фотосинтезом коју врше усеви.
Сукоби
500 милиона људи је у врло крхкој ситуацији у земљама попут Хаитија, Ирака, Сирије или Либије и у Африци. Ова подручја пате од сукоба повезаних са оружјем и ратова који доводе до значајног сиромаштва, али су такође погођена климатским променама.
Као пример овога, у Сирији је избио сукоб који се поклопио са сушом због које је сеоско становништво мигрирало у градове. Када се за кратко време становништво крене ка урбаном језгру, потражња за ресурсима расте. Ако суша не обезбеди воду за све, започиње рат за ресурсе.
Још један пример оружани сукоби и климатске промене Они су уско повезани да је на северу Малија нижа продуктивност земљишта са последичним негативним утицајем на становништво фаворизовала политичку нестабилност.
Очајне ситуације
Суочени са овим ситуацијама у којима ресурси све више ограничавају становништво, стварајући нестабилност, ратове и повећање броја болести и смртних случајева, врло је могуће да ће се број расељавања људи на друга места против њихове воље повећати. Миграција је једини пут за бег многим породицама које због недостатка средстава или страха од рата не могу да наставе са радом.
Према УН-у, сада их има 65 милиона, од чега је 21 милион политичких избеглица, што представља историјски запис расељавања људи на сигурнија места. Светска банка, како је наговестио овај бивши европски комесар за хуманитарну помоћ и буџет, последњих година у просеку посвећује 10.000 милиона долара годишње борби против климатских промена.
Почев од 2020. године, изводиће се планови којима ће се посветити 28% ваших финансијских средстава да ублажи ефекте климатских промена у најрањивијим и најкрхкијим областима. Ово ће такође помоћи да се избегну политички сукоби због интереса и недостатка ресурса као што је вода.
Промене сценарија
Не смемо заборавити да ће се сценарији у којима живимо променити са климатским променама. Са порастом нивоа мора, приморски градови ће претрпети миграције и модификације. С друге стране, владе морају да издвоје велики део БДП-а земаља које ће извршити планови адаптације против климатских промена.
Сценариј који нас очекује није превише наде, тако да је свих акција које сада спроводимо мало.