Загађење у Рајни
Оквирна директива о водама затражила је од држава чланица ЕУ имају за циљ значајно побољшање квалитета слатководних вода до 2015. Недавна студија коју су спровели Институт за науку о животној средини Ландау, Хелмхолтз-ов центар за истраживање животне средине (УФЗ) и неки француски научници (Универзитет у Лорени и ЕДФ) и Суизос (Швајцарски савезни институт за науку о води и технологију Швајцарске - ЕАВАГ), показују да је овај циљ далеко од постизања, будући да ниво токсичности у воденим телима остаје изузетно висок.
Студија по први пут на паневропским размерама показује да су еколошки ризици повезани са токсичним хемикалијама знатно већи од очекиваних. Један од главних разлога је тај што се у тренутним мерама за побољшање квалитета воде ефекти одређених супстанци се не узимају у обзир.
Реке попут Дунава или Рајне фасцинантни су екосистеми који милионима људи пружају услуге попут рекреације, риболова и пијаће воде. На несрећу, ови екосистеми су изложени уласку хемикалија из суседних урбаних подручја, из пољопривреде и индустрије. Овај коктел хемикалија негативно утиче на алге и слатководне животиње и представља потенцијални ризик за људе.
Супротно ономе што се до данас мислило (наклоност хемијских токсина била је врло локална и изолована), студија на коју се позивамо открива да узимајући у обзир подаци великог обима, еколошки ризик од токсичних хемикалија утиче на хиљаде европских водених система. Хемијска токсичност представља еколошку претњу за најмање половину водних тела у Европи, а у приближно 15% случајева биота у слатководним системима може бити изложена високом морталитету.
Група истраживача фокусирала се на проучавање прекорачења ограничења ризика за сливове ушћа Рајне и Дунава, мерећи их за три најчешће групе организама у овим водама, рибе, бескичмењаке и алге. Подаци добијени службеним мониторингом последњих година указују на то да се обим узорака увелико разликује у погледу просторне и временске покривености, што директно отежава поређење између различитих земаља.
На пример, указује се да је квалитет воде лошији у Француској, готово сигурно због чињенице да власти у овој земљи имају широку контролну мрежу и анализирају велики број супстанци, укључујући екотоксиколошки релевантне компоненте , у много различитих узорака воде. У другим земљама, многи од ових ризика могу остати непримећени због ниске осетљивости тестова или зато што је листа контролисаних супстанци непотпуна. То, уопштено говорећи, чини ризике извучене из анализе вероватније потцењеним, него прецењеним.
Главни загађивачи у воденим екосистемима потичу од пољопривредних активности, урбаних подручја и општинских постројења за пречишћавање канализације. Пестициди су били далеко најчешће загађивачи у слатководним системима, мада се органо-лимена једињења, органо-бромована једињења и она добијена сагоревањем угљоводоника такође појављују на критичним концентрацијама. Поред тога, велики број хемикалија које се данас користе не узима се у обзир приликом анализе квалитета воде, а за одређене супстанце дозвољени ефективни нивои концентрације могу бити превисоки.
Научници који учествују у овој студији указују да би једино економски одрживо решење које може да покрије читав спектар екотоксиколошки релевантних супстанци било увођење еколошких метода и њихова интелигентна комбинација са методама заснованим на хемијској филтрацији. На овај начин опасне материје могле су се открити и пре него што су уврштене на листу токсичних састојака. Друго запажање је да су потребне хитне мере на свим нивоима ако се жели обезбедити одржива заштита водених екосистема.
Сви чланови истраживачке групе слажу се да ће постизање нивоа предложених Оквирном директивом о водама бити немогуће уколико не дође до радикалне промене у тренутном начину поступања. Кораци које треба следити ако заиста желите да смањите унос и елиминишете токсичне супстанце из водених система били би, смањење учешћа хемије у пољопривреди и побољшање технологије и третмана отпадних вода. Ако се мере не успоставе, дугорочно би могле представљати директан ризик за људску врсту, утичући на екосистем и ослабљујући капацитете самочишћења водоносника.
Више Информацион: Европа ће објавити предлоге за сузбијање климатских промена, Геотермална енергија. Стакленици и њихова примена у пољопривреди
Фуентес: Хелмхолтз центар за истраживање животне средине (УФЗ), ПНАС