La сунчево зрачење То је прилично важна променљива која служи за познавање количине топлоте коју добијамо од сунца на земљиној површини. У зависности од неких фактора као што су ветар, облачност и сезона године, добијамо већу или мању количину сунчевог зрачења. Има способност да загреје површину земље и предмета без да греје ваздух. Постоје различите врсте сунчевог зрачења у зависности од порекла и његових карактеристика.
Научите све о сунчевом зрачењу, врстама које постоје и какве ефекте оно има на планету и живот.
Шта је сунчево зрачење
То је ток енергије који Сунце прима у облику електромагнетних таласа различитих фреквенција. Међу фреквенцијама које налазимо у електромагнетном спектру најпознатији смо као видљиво, инфрацрвено и ултраљубичасто светло. Знамо да има скоро половина сунчевог зрачења које наша планета прима фреквенција се креће између опсега од 0.4 μм и 0.7 μм. Ову врсту зрачења може открити људско око и представља оно што чини траку коју познајемо као видљиву светлост.
Друга половина је углавном у инфрацрвеном делу спектра, а мали део у ултраљубичастом. Да бисмо могли да измеримо колико зрачења добијамо од сунца Користи се инструмент познат као пиранометар.
Врсте сунчевог зрачења
У зависности од порекла и карактеристика сунчевог зрачења, постоје различите врсте. Усредсредићемо се на дефинисање различитих типова и њихових главних карактеристика:
Директно сунчево зрачење
То је онај који долази директно од сунца и тешко пролази кроз било какве промене у правцима. Ово се може видети под утицајем ветра, али не у великој мери. Смањење топлоте може се осетити током ветровитих дана. На површинама топлота не делује толико снажно када постоји јак режим ветра. Ова врста зрачења има главну карактеристику, а то је да може бацати дефинисану сенку са било ког непрозирног објекта који је пресреће.
Дифузно сунчево зрачење
То је део зрачења који до нас долази од сунца и то рефлектују или апсорбују облаци. Познат је под називом дифузни јер се протежу у свим правцима. Овај процес се одвија због рефлексија и апсорпција, не само из облака, већ и из неких честица које постоје плутајући у атмосфери. Те честице називају се атмосферском прашином и способне су да дифузирају сунчево зрачење. Такође се назива и дифузним, јер га неки елементи као што су планине, дрвеће, зграде и само тло скрећу, у зависности од његове грађе.
Главна карактеристика овог зрачења је та не баца сенку на непрозирне предмете који се постављају. Хоризонталне површине су она места на којима постоји већа количина дифузног зрачења. Са вертикалним површинама догађа се управо супротно, јер једва да постоји контакт.
Рефлектирано сунчево зрачење
То је оно које одражава површину земље. Површину не апсорбује сво зрачење које до нас стиже са сунца, већ се део одбија. Ова количина зрачења која се скрене са површине позната је као албедо. Земљин албедо се увелико повећава услед утицаја климатских промена и топљења поларних ледених капа.
Хоризонталне површине не примају никакву врсту рефлектованог зрачења, јер не виде ниједну копнену површину. Супротан је случај са дифузним сунчевим зрачењем. У овом случају, вертикалне површине примају највећу количину рефлектованог зрачења.
Глобално сунчево зрачење
Може се рећи да је то укупно зрачење које постоји на планети. То је збир 3 зрачења горе наведени. Узмимо пример потпуно сунчаног дана. Овде ћемо имати директно зрачење које ће бити супериорније од дифузног зрачења. Међутим, облачног дана неће бити директног зрачења, али је све упадно зрачење дифузно.
Како то утиче на живот и планету
Ако количина сунчевог зрачења коју прима наша планета, живот не би могао настати онакав какав јесте. Енергетски биланс Земље је 0. То значи да је количина сунчевог зрачења коју планета прима и она коју емитује назад у свемир иста. Међутим, морају се додати неке нијансе. У том случају температура на планети била би -88 степени. Дакле, потребно вам је нешто што може задржати ово зрачење и учинити ниво температуре угодним и усељивим тако да може подржати живот.
Ефекат стаклене баште је мотор који помаже сунчевом зрачењу које пада на површину земље да у великој мери остане. Захваљујући ефекту стаклене баште можемо имати услове за становање на планети. Када сунчево зрачење погоди површину, враћа се готово упола назад у атмосферу да би је избацило у свемир. Део овог зрачења натраг са површине апсорбују и рефлектују облаци и атмосферска прашина. Међутим, ова количина апсорбованог зрачења није довољна за одржавање стабилне температуре.
Овде долазе гасови са ефектом стаклене баште. То су разни гасови који имају способност да задрже део топлоте коју емитује земљина површина, враћајући сунчево зрачење које је до ње дошло назад у атмосферу. Гасови са ефектом стаклене баште су: водена пара, угљен-диоксид (ЦО2), азотни оксиди, сумпор-оксиди, метанитд. Са порастом стакленичких гасова изазваних људским активностима, сунчево зрачење постаје све штетније јер узрокује утицаје на животну средину, флору, фауну и људе.
Збир свих врста сунчевог зрачења су они који омогућавају живот на планети. Надајмо се да се проблеми повећања стакленичких гасова могу ублажити и да ситуација не постане опасна.