За оне од вас који сте имали прилику да то сами искусите, колико пута вам је недостајало даха док сте се пењали на планину? То ... "Недостаје ми дах." У народу се назива и висинска болест или сорош. То је она физичка нелагодност која се може манифестовати главобољом, слабошћу или чак мучнином. Често се у народу приписује недостајању кисеоника док идемо горе.
Па не, нити недостаје, нити је вишак. Кисеоник остаје исти, увек има 21% без обзира на то идемо ли доле или горе.. Али ... пењачи и планинари који се пењу на велике врхове попут Евереста ... Зар не носе боце са кисеоником? Да, јесте. У овом тренутку вас може болети глава. Кључни фактор није кисеоник већ, количина ваздуха коју имамо на врху. Атмосферски притисак.
Како атмосферски притисак утиче на недостатак ваздуха?
Како је притисак мањи, узрокује да наша плућа треба да уложе већи напор за извлачење ваздуха кроз душник. А са тим и кисеоник.
Као добар пример можемо узети Еверест. Са својих скоро 9.000 метара висине, његов атмосферски притисак на врху је 0,33 у поређењу са 1 на нивоу мора. Са тим притиском, то је ваздух који једва улази у плућа, и потребно је врло велико пренапрезање да би се апсорбовало. Алвеоле једва узимају кисеоник да би га пренеле у крвоток. Управо тамо, где овај недостатак, изазива све физичке тегобе. У најозбиљнијим случајевима, плућни едем, па чак и инфаркт миокарда.
Тешко је замислити зар не? Ваздух је и даље ваздух и можда није превише лаган. Још једна аналогија. Замислите точак бицикла испуњен ваздухом. Морате да га „напушете пуно“, ставите већи притисак, односно више ваздуха. Да ли ће уз толико ваздушног притиска бити више кисеоника, зар не, у тој запремини? Такође, ако отворимо уста (не покушавајте!) У рупу, ушао би сам, а да је готово не њушка.
Кад се нађете у тим ситуацијама, знате. Није да недостаје кисеоника и остани ниже, је да не можете да апсорбујете више.
Свидело ми се, хвала вам пуно на објашњењу, дуго сам се питао и заиста друге странице доносе бесмислене одговоре. Хвала вам! 🙂 Природа је дивна: 3