супернова

Светла супернова

У универзуму ствари такође на неки начин „умиру“, нису вечне. Звезде које видимо изнад неба такође имају крај. Начин на који умиру узрокује а Супернова. Данас ћемо се фокусирати на то шта је супернова, како настаје и какве последице има таква да постоји у универзуму.

Ако желите да сазнате више о супернови, ово је ваш пост.

Шта је супернова

супернова

Све ово супернова има порекло 1604. године, са астрономом Јоханнес Кеплер. Овај научник је открио појаву нове звезде на небу. Реч је о сазвежђу Змијоловац. Ово сазвежђе могло га је видети само 18 месеци. Оно што се тада није разумело је то оно што је Кеплер заправо видео на небу није било ништа више од супернове. Данас већ знамо шта су супернове и како их видимо на небу. На пример, Цасиопеа то је супернова.

А да ли је супернова ништа друго до експлозија звезде која се догађа као крај животног стадија звезде. То су мале државе које покрећу у свим правцима сву материју која је била садржана у звезди. Научници су се увек питали зашто звезде експлодирају на овај начин кад већ умиру. Познато је да звезда експлодира када се потроши гориво које генерише енергију у језгру звезде. То узрокује притисак зрачења који непрекидно спречава звезду да се уруши и звезда попусти гравитацији.

Када се то догоди, настају звездани остаци који нису стабилни против гравитације која се ни у једном тренутку не зауставља. Напокон, као и многе ствари које имамо овде на Земљи које зависе од горива, исто се дешава и у звезди. Без горива које храни звезду, не може и даље да светли на небу.

Постоје две врсте супернова. Они који су формирани са масом 10 пута већом од масе Сунца и они који су мање масивни. Звезде које су 10 пута веће од Сунца називају се масивним звездама. Ове звезде производе много већу супернову кад им се заврши. Они су способни да након експлозије створе звездани остатак који би био или неутронска звезда или а Црна рупа.

Механизам звезда

Гравитациони таласи

Постоји још један систем који узрокује појаву супернове и то не експлозијом звезде. Познат је као механизам „канибала“. и резултира појавом супернове где бели патуљак такорећи поједе свог партнера. Да би се то догодило потребан је бинарни систем. А то је да бели патуљак не може експлодирати, али се прогресивно хлади јер остаје без горива. Постепено постаје све мања и мање светлећа пора.

Према томе, овај механизам стварања супернове захтева бинарни систем у коме може доћи до фузије једног белог патуљка са другим. Такође се може догодити да језгро звезде која је већ у завршној фази еволуције поједе свог пратиоца. У случају ових бинарних система, бели патуљак који ће ускоро умрети мора да прими материју која му је потребна од свог партнера док не формира одређену масу. Обично та маса има ограничење величине која је обично 1,4 пута већа од величине Сунца.. На овој граници, која се назива Цхандрасекхар-ова граница, брза компресија која се јавља унутра чини да се термонуклеарно гориво које ствара супернову поново запали. Ово термонуклеарно гориво није ништа друго до мешавина угљеника и кисеоника велике густине.

Једини начин да се то уради је да друга звезда може да пренесе масу на њу, а то је могуће само у бинарном систему. Када се то догоди, умирућа звезда експлодира и одводи сестру, не остављајући преживелог. То се догодило 1604. године са Кеплеровом звездом.

Након експлозије ових бинарних система, остали су само облаци прашине и гаса. У неким случајевима је могуће да звезда пратилац која може да се помери са свог почетног места остане због великог ударног таласа који је генерисала експлозија.

Супернова виђена са Земље

Кеплер супернова

Као што смо неколико пута помињали у овом чланку, Кеплер је могао да види супернову на небу 1604. године. Наравно, у то време није био сасвим сигуран шта види. Захваљујући технологији која је данас развијена, имамо софистицираније и ефикасније инструменте за мерење и посматрање они који можемо да посматрамо звездане експлозије чак и изван Млечног пута.

Они су настанили експлозије звезда које су створиле историју и које су примећене са наше планете. Те супернове изгледале су као да су нови звездани објекти и знатно су повећале осветљеност. То се наставило, до те мере да је постао најсјајнији објекат на небу. Замислите да из дана у дан посматрате универзум и изненада једног дана визуелизујете врло светао објекат на небу. То је вероватно супернова.

Познато је да је супернова коју је Кеплер приметио Била је светлија од планета Система Солар попут Јупитера и Марса, мада мање од Венере. Такође се мора рећи да је сјај који производи супернова мањи од оног који производе Сунце и Месец. Такође морате узети у обзир брзину потребну да светлост дође до Земље и знати на којој се удаљености супернова јавља. Ако се ова експлозија догоди ван Млечног пута, вероватно видимо експлозију која се већ догодила, али да нам треба слика дуже због удаљености на којој се налазимо.

Надам се да помоћу ових информација можете да сазнате више о супернови.


Будите први који ће коментарисати

Оставите свој коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена са *

*

*

  1. За податке одговоран: Мигуел Ангел Гатон
  2. Сврха података: Контрола нежељене поште, управљање коментарима.
  3. Легитимација: Ваш пристанак
  4. Комуникација података: Подаци се неће преносити трећим лицима, осим по законској обавези.
  5. Похрана података: База података коју хостује Оццентус Нетворкс (ЕУ)
  6. Права: У било ком тренутку можете ограничити, опоравити и избрисати своје податке.