El Средоземно море једно је од мора која чине Атлантски океан. Налази се у региону који се придружује јужној Европи, западној Азији и северној Африци. Сматра се морем од огромног историјског значаја за читаву западну цивилизацију, јер је било подручје у којем су се развиле многе културе. Сматра се другим по величини копненим морем на планети, иза Кариба.
У овом чланку ћемо вам рећи о свим карактеристикама, обуци и значају Средоземног мора.
Главне карактеристике
Ово море садржи велику количину воде и представља 1% све океанске воде на свету. Његова запремина воде је од 3.735.000 кубних километара, а просечна дубина је 1430 метара. Његова дужина је 3860 километара, а укупна површина је 2.5 милиона квадратних километара. Сва ова количина воде омогућава купање 3 полуострва јужне Европе. Ови полуотоци су Иберијски, Италијански и Балкански. Такође се купа азијски полуострв познат под именом Анадолија.
Име Средоземног мора потиче од старих Римљана. Тада Знао сам га као „Маре нострум“ или „наше море“. Име Медитерана потиче од латинског меди терранеум шта значи средина земље. Ово име је настало због порекла друштава која су га назвала пошто су познавала само земљу око овог мора. То их је натерало да Средоземно море сматрају центром света. Грци су од давнина давали име овом мору до данас.
Ектремар је повезан са Атлантским океаном Гибралтарским мореузом. Налази се између јужне Европе, северне Африке и западне обале Блиског истока. Атлантски океан није само комуникација, већ и је повезан са Црним морем Босфорским и Дарданелским мореузима. Још једна од његових веза је Црвено море. Повезује се кроз Суецки канал.
Пододјели Средоземног мора
Дуга је листа малих мора на која је Средоземно море подељено. Свака од њих одговара одређеним географским локацијама или неким областима у којима се карактеристике, било због флоре, фауне или геологије, мењају. Навешћемо списак пододјела које има Средоземно море:
- Алборанско море, између Шпаније и Марока.
- Мар менор, југоисточно од Шпаније.
- Ла Мар Цхица у северном Мароку.
- Јадранско море, између италијанског полуострва и обала Словеније, Хрватске, Босне и Црне Горе.
- Јонско море, између италијанског полуострва, Грчке и Албаније.
- Либијско море у Тунису.
- Киликијско море између Турске и Кипра.
- Левантинско море, поред обала Египта, Либана, Кипра, Израела, Сирије и Турске.
- Лигурско море, између Корзике и Лигурије.
- Тиренско море, између источне обале Сардиније, италијанског полуострва и сицилијанске северне обале.
- Балеарско море између источне обале Пиринејског полуострва и острва Сардинија.
- Егејско море, између Грчке и Турске.
Формирање и порекло
Након одвајања супер континента познатог као Пангеа, отворен је простор између Европе, Африке и Блиског Истока. У то време Средоземно море је било повезано са Атлантским океаном све до пре око 6 милиона година када се догодила месинска криза сланости. У то доба море је било углавном суво јер је било одвојено од великог океана. То је проузроковало производњу остатка воде, а да притом није било притока које ће донијети ново водно тијело у море.
Могуће је да је наставила губити воду, али континуирана ерозија копна створила је канал дужине око 250 километара и вода из океана је почела да тече као да је поплава. Научници верују да је отвор који је створен формирајући водопад широк скоро 2 километра могао да испуни цело Средоземно море у року од отприлике две године. Овај водопад и поплаве читавог овог подручја модификовали су географију земљишта. Тако се одвијало стварање Средоземног мора какво данас познајемо.
Што се тиче климе, видимо да углавном има топлих, сувих и мирних лета. Обично то није море са превише турбуленција за пловидбу и обично имају лета са сушним годишњим добима. Читав регион прима свеже ветрове који долазе из простора између планина у европским областима. Ови ветрови су у супротности са топлим ветровима који долазе из равница и афрички су и повећавају брзину испаравања воде током топлијих месеци.
Све ово производи воде са већом количином сланости и влажнијом атмосфером. Зиме можемо сматрати вјетровитијим, али са умјереним карактеристикама. Генерално налазимо да су топли, суви ветрови и јесени и пролећа обично променљиви и повезани са кишом.
Флора и фауна Средоземног мора
Што се тиче живих бића која насељавају ову планету, имамо озбиљних еколошких проблема. А да ли се Средоземно море сматра једним од најзагађенијих мора на свету. После аустралијских, кинеских и јапанских вода, Средоземно море је једно од мора, веће биолошке разноликости упркос високом нивоу загађења.
Данас Описано је 17.000 врста, од којих 4% долази из других мора, па се сматрају инвазивним врстама. Већина животињских и биљних врста концентрисана је у регионима са већом дубином у областима у близини Гибралтарског теснаца. Овде налазимо Алборанско море, читаву афричку и шпанску обалу и северни Јадран и Егејско море.
Ово море се сматра као један од најзагађенијих на свету јер садржи велико присуство угљоводоника и микропластике. Ова два елемента снажно угрожавају еколошку равнотежу биљног и животињског света. Такође се може повезати са ризицима који потичу од прекомерног улова и вишка роба робе.
Надам се да ћете са овим информацијама сазнати више о Средоземном мору.