Климатске промене, иако ће на крају утицати на све нас, деца ће бити најугроженија група становништва. Високе температуре, топлотни таласи, суше, поплаве, као и квалитет воде и ваздуха имаће велики утицај на малишане, посебно у најсиромашнијим подручјима.
До 2030. године очекује се смањење пољопривредне производње између 10 и 25%, што ће отићи скоро 95.000 додатних смрти деце млађе од 5 година услед неухрањености, према извештају УНИЦЕФ-а.
Потрошавајући више него што нам треба, осим ако се ствари не промене требат ће нам 1,6 планета да бисмо задовољили наш тренутни модел потрошње. Планета Земља није неограничена: вода, тло, све што видимо има своје границе. Са порастом људске популације, утицај на животну средину биће већи и, према томе, расположиви ресурси ће бити оскудни. Не само у Африци, већ и широм света.
Према директору политике свести и детињства шпанског комитета УНИЦЕФ-а Маите Пацхецо, »Климатске промене могу да поткопају напредак постигнут у опстанку деце широм света, а такође утичу на децу у Шпанији'.
У шпанској земљи просечна температура би могла порасти за 5 степени Целзијуса до 2050. Ако се то догоди, недоношчад може имати неуроразвојне последице или проблеме са дисањем. Такође, деца млађа од 14 година могла би бити хоспитализована због гастроинтестиналних узрока.
Смог у Барселони, Шпанија
Деца и адолесценти који живе на Медитерану су веома рањиви: пораст нивоа мора као резултат топљења стубова довешће у опасност њихове животе.
С друге стране, пораст температуре ће довести до повећања алергија и респираторних болести. Ови ефекти, које ће погоршати градско загађење, примораваће болнице и медицинске службе да се прилагоде и предузму мере.
Можете прочитати извештај овде.