Планета Венера

Планета Венера

Планета Венера је друга планета од Сунца на нашем Сунчев систем. Са Земље се може видети као најсјајнији објекат на небу, после Сунца и Месеца. Ова планета је позната по имену јутарња звезда када се појави на истоку при изласку сунца и вечерња звезда када је постављена на западу при заласку сунца. У овом чланку ћемо се фокусирати на све карактеристике Венере и њену атмосферу како бисте могли да сазнате више о планетама у нашем Сунчевом систему.

Да ли желите да знате све о Венери? Наставите читати 🙂

Посматрајући планету Венеру

Планета Венера са Земље

У давним временима вечерња звезда била је позната као Хесперус, а јутарња као Фосфор или Луцифер. То је због удаљености између орбите Венере и Земље од Сунца. Због велике удаљености, Венера није видљиво више од три сата пре изласка сунца или три сата након заласка сунца. Рани астрономи су мислили да би Венера заправо могла бити два потпуно одвојена тела.

Ако се посматра телескопом, планета има фазе попут Месеца. Када је Венера у пуној фази, може се видети мања, јер је на страни која је најудаљенија од Сунца од Земље. Максимални ниво осветљености достиже се када је у фази пораста.

Фазе и положаји које Венера има на небу понављају се у синодичком периоду од 1,6 година. Астрономи ову планету називају Земљином сестринском планетом. То је зато што су врло сличне величине, као и маса, густина и запремина. Обоје су настали отприлике у исто време и кондензовали се из исте маглине. Све ово чини Земља и Венера су врло сличне планете.

Сматра се да би, ако би могла бити на истој удаљености од Сунца, Венера могла угостити живот баш као и Земља. Налазећи се у другом подручју Сунчевог система, постао је сасвим другачија планета од наше.

Главне карактеристике

Ужарена планета Венере

Венера је планета која нема океане и окружена је врло тешком атмосфером која се састоји углавном од угљен-диоксида и готово без водене паре. Облаци су састављени од сумпорне киселине. На површини се срећемо атмосферски притисак 92 пута већи него на нашој планети. То значи да нормална особа није могла да издржи ни минут на површини ове планете.

Такође је позната и као ужарена планета, јер површина има температуру од 482 степена. Ове температуре су узроковане великим ефектом стаклене баште који ствара густа и тешка атмосфера. Ако се на нашој планети постигне ефекат стаклене баште да задржи топлоту са много тањом атмосфером, замислите ефекат задржавања топлоте коју ће имати тежа атмосфера. Сви гасови су заробљени атмосфером и нису у стању да дођу до свемира. Због тога је Венера врућа планета жива иако је ближе Сунцу.

Дан у Венерији има 243 земаљска дана и дужи је од своје 225-дневне године. То је зато што се Венера окреће на чудан начин. То чини од истока према западу, у супротном смеру од планета. За особу која живи на овој планети могао је да види како ће Сунце изаћи на западу, а залазак сунца на истоку.

Атмосфера

Атмосфера Венере

Цела планета је прекривена облацима и има густу атмосферу. Висока температура отежава студије са Земље. Готово сво знање о Венери стечено је свемирским летелицама које су се могле спустити кроз ту густу атмосферу носећи сонде. Од 2013 Извршено је 46 мисија на ужареној планети да би могао открити више о њему.

Атмосферу готово у потпуности чини угљен-диоксид. Овај гас је моћан гас са ефектом стаклене баште због своје способности задржавања топлоте. Због тога гасови у атмосфери нису способни за мигрирање у свемир и ослобађање акумулиране топлоте. База облака удаљена је 50 км од површине а честице у овим облацима су углавном концентрована сумпорна киселина. Планета нема осетљиво магнетно поље.

То што готово 97% атмосфере чини ЦО2 није тако чудно. А то је да његова земаљска кора има исту количину, али у облику кречњака. Само 3% атмосфере чини азот. Вода и водена пара врло су ретки елементи на Венери. Многи научници користе аргумент да је, ближе Сунцу, подложан прејаком ефекту стаклене баште који доводи до испаравања океана. Атоми водоника у молекулима воде могли су да се изгубе у свемиру, а атоми кисеоника у кори.

Друга могућност за коју се мисли је да је Венера имала врло мало воде од почетка свог формирања.

Облаци и њихов састав

Поређење Венере и Земље

Сумпорна киселина која се налази у облацима такође одговара оној на Земљи. Способан је да формира врло фине магле у стратосфери. Киселина пада по киши и реагује са површинским материјалима. Ово се на нашој планети назива кисела киша и узрок је бројних штета у природном окружењу као што су шуме.

На Венери киселина испарава у основи облака и не таложи се, већ остаје у атмосфери. Врх облаци су видљиви са Земље и са Пионира Венере 1. Можете видети како се шири попут измаглице 70 или 80 километара изнад површине планете. Облаци садрже бледо жуте нечистоће и најбоље их је открити на таласним дужинама близу ултраљубичастог.

Варијације у садржају сумпор-диоксида у атмосфери могу указивати на неку врсту активног вулканизма на планети. У областима у којима је већа концентрација може постојати активни вулкан.

Надам се да ћете помоћу ових информација сазнати више о другој планети у Сунчевом систему.


Будите први који ће коментарисати

Оставите свој коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена са *

*

*

  1. За податке одговоран: Мигуел Ангел Гатон
  2. Сврха података: Контрола нежељене поште, управљање коментарима.
  3. Легитимација: Ваш пристанак
  4. Комуникација података: Подаци се неће преносити трећим лицима, осим по законској обавези.
  5. Похрана података: База података коју хостује Оццентус Нетворкс (ЕУ)
  6. Права: У било ком тренутку можете ограничити, опоравити и избрисати своје податке.